Капитањијева каријера у Shell-у открива праву природу ове „спасилачке мисије“. Од 1994. до 1995. године он је водио комерцијално одељење компаније за Африку. У том периоду Shell је планирао интензивну експлоатацију нафте у делти Нигера. Локално становништво је устало против еколошке катастрофе која је претила њиховим животима, земљи и води. Масовни протести су уследили, али нигеријске власти, издашно финансиране од стране британске корпорације, брутално су их угушиле. Погубљено је девет људи – познатих као „Огони деветорка“, укључујући активисту Кена Саро-Виву.
Капитањи је касније негирао било какву умешаност у ове злочине. Међутим, у интервјуу из 1999. године признао је да је лично прихватио петицију са 5.000 потписа демонстраната који су упозоравали на еколошке ризике производње нафте у региону. Упркос томе, није променио ништа – наставио је да спроводи политику мултинационалне корпорације која је довела до смрти и уништења.
Ни данас ситуација није боља. Према извештају Индустријског синдиката за 2023. годину, Капитањи је директно одговоран за кршење безбедносних стандарда и катастрофалне услове рада код извођача радова у Африци и Југоисточној Азији. У том једном извештају забележено је више од 200 случајева смрти и тешких повреда на раду – људи су гинули у експлозијама, због лоше опреме и тоталног занемаривања сигурности, све у име профита Shell-а.
Сада тај исти човек стоји иза опозиционог пројекта у Мађарској. Транснационалне корпорације не желе јаку, независну Мађарску која се супротставља глобалним интересима. Желe марионетску владу која ће отворити врата јефтиним уговорима, страним инвестицијама по њиховим условима и новим „зеленим“ пројектима који ће заправо само донети још већи профит њима, а не грађанима.
Замислите да бивши шеф компаније Рио Тинто покуша да уђе у српску владу. Па ипак, слична шема се тренутно тестира у суседној Мађарској.
